Irska – putopis, treći deo: Dablin
I konačno je svanuo taj prvi dan u Dablinu, spavao sam samo četiri sata, ali to svakako ne može da me zaustavi. Pravac: centar Dablina.
Pošto sam smešten u kraju koji se zove Coolock (čita se Kulok na srpskom), treba mi 15-20 minuta busom ili sat i nešto ako idem peške. I eto još jednog iznenađenja – u autobusu primaju samo metalne evre, a karta košta 3,00. Papirnih pet evra koje sam imao u džepu, šofer je pogledao sa prezirom i ja ostadoh sam na stanici. OK, dolazi brzo drugi autobus, ali ja nemam gde da razmenim pare. Onda se setim kučeta koje me je ujelo sinoć, pa u naletu negativne energije – krenem peške. Moje životno iskustvo kaže da se negativna energija najbolje oslobađa pešačenjem ili drugim fizičkim aktivnostima. Još ako si sam, pa se lepo ispričaš sam sa sobom, dok stigneš gde si naumio – ti si preporođen.
Puno lepih kuća i ulica sam video na tom putu do centra, a onda kada sam došao baš blizu reke Liffey, skrenem iz glavne ulice i naletim potpuno neplanirano na spomenik čuvenom pevaču grupe Dubliners – Luke Kelly Head Statue.
Napomena: postoje dve statue, ova se nalazi na uglu ulica Guild Street i Sheriff Street Upper, druga je sa druge strane reke Liffey.
U neposrednoj blizini statue, nalazi se Samuel Beckett Bridge, zaštitni znak Dablina. Prepoznatljiv po svom neobičnom obliku, izdvaja se od ostalih mostova, koji su isto veoma interesantni.
Od mosta krećem obalom prema centru, pravac: Dublin Castle. I opet jedno prijatno iznenađenje – srećem nekoliko momaka koji su iz Hrvatske došli da žive u Irskoj. Ispričasmo se na brzaka, objašnjavaju mi da je Dablin pun devojaka iz Brazila, koje dolaze i pokušavaju da se udaju i ostanu da žive tu. Kažu da se ponekad i oni pretvaraju da su Irci, tako da su veoma uspešni u ljubavi. Bravo momci, samo napred! Pozdravite Brazil i u moje ime!